Bmw e30

BMW E30 je druga generacija serije 3, koja se proizvodila od 1982. do 1994. godine i zamenila seriju 3 E21. Serija modela je obuhvatala kupe i kabriolet karoserije, kao i prve 3 serije koje su se proizvode u stilovima karoserije limuzina i karavan. Pokretao ga je četvorocilindarski benzinski, šestocilindarski benzinski i šestocilindarski dizelski motori. Model E30 325iX bio je prva serija 3 koja ima pogon na sva četiri točka. Prvi model BMW-a M3 izgrađen je na platformi E30 i bio je pokretan visoko-obrtnim BMW S14 četverocilindarskim benzinskim motorom koji je proizveo 175 kV (235 KS) u svom poslednjem evropskom izdanju. BMW Z1 kabriolet je takođe bio baziran na E30 platformi. Nakon lansiranja serije 3 E36 1990. godine, E30 je počeo da se gasi.

Razvoj serije E30 3 počeo je u julu 1976. godine, sa dizajnom koji je razvijen pod glavnim dizajnerom Clausom Lutheom sa spoljnim dizajnom predvođenim Boike Boier-om. 1978. godine odobren je završni dizajn, kada je BMW lansirao film za E30 koji prikazuje proces projektovanja uključujući projektovanje pomoću računara (CAD), testiranje sudara i testiranje u vazdušnom tunela. Automobil je pušten u prodaju krajem novembra 1982. Spolja, izgled modela E30 je veoma sličan predhodnim verzijama prednjeg kraja E21 modela, ali postoje različite promene detalja u oblikovanju modela E30. Glavne razlike u odnosu na model E21 obuhvataju unutrašnjost i promenjnu suspenziju, koja je izazivala zanosenje kod modela E21 zbog koje je i kritikovan.

Pored limuzine sa dvoja vrata i kabriolet tipova karoserije svog prethodnika E21, E30 je bio dostupan i kao limuzina sa četvoro vrata i karavan sa petoro vrata (koji se prodaje kao "Touring"). Karavan stil karoserije počeo je kao prototip izgrađen od strane BMW inženjera Maka Reisbocka u garaži njegovog prijatelja 1984. godine i počeo je sa proizvodnjom 1987. Fabrička konvertibilna verzija je počela sa proizvodnjom 1985. godine, a konvertibilne konverzije Baura ostale su dostupne uz njega.

U početku E30 je koristio 4-cilindarski i 6-cilindarski benzinski motor iz modela E21. Kako je proizvodnja tekla nove verzije 4-cilindarkih motora su upotrebljivane a 6-cilindarska verzija je dobila značajna unapredjenja. 6-cilindarski dizel motor je uveden u upotrebu sa prirodnim usisavanjem i sa turbo punjačem.

Na lansiranju E30 asortimana 1982. godine, 316 je koristio verziju M10 od 1766 ccm i koja je proizvodila 66 kV (89 KS). Model 318i je imao isti M10 motor, ali sa Bosch L-Jetronic sistemom ubrizgavanja goriva, povećavajući snagu do 77 kV (103 KS), istovremeno poboljšavajući štednju goriva. Unapredjena serija 2 iz 1987. godine imala je novi četvorocilindarski motor: M40, koji je koristio Bosch Motronic sistem ubrizgavanja goriva. U modelu 318i, korišćena je verzija M40 od 1796 cc (110 cu in). Model 316i je zamenio 316, koristeći verziju M40 od 1,596 cc (97 cu in). Model 318iS coupe je pušten 1989. godine, koristeći novi M42 motor. Ovo je najsavremeniji motor dostupan u seriji E30, koji sadrži DOHC, ažurirani Bosch Motronic 1.3, regulatore hidrauličnih ventila i paljenje na zavojnici. Na nekim tržištima, motor M42 je korišćen u modelima 318i / 318iC, umesto u M40. M3 pokreće S14 motor, četvorocilindarski motor sa visokim brojem obrtaja.

Na lansiranju serije E30, šestocilindarske motore imali su 320i, koji je imao 2.0 L (122 cu in) verziju M20 koja proizvodi 92 kV (123 KS), i 323i, sa 2.3 L (140 cu in) M20 proizvodi 102 kV (137 KS), oba koriste Bosch L-Jetronic sistem ubrizgavanje goriva. Ovi modeli nisu se prodavali u Severnoj Americi, verovatno zbog prevelikih emisija izduvnih gasova. Godine 1985, motor zapremin 2.3 L zamenjen je verzijom M20 od 2.5 L, koja je proizvodila 125 kV (168 KS) i koristila Bosch Motronic sistem ubrizgavanja goriva. Ovaj motor je bio dostupan u 325i varijanti, uključujući pogon na sva četiri točka. Ekonomična verzija nazvana 325e je izdata sa nižim brojem okretaja i motorima koji štede gorivo. E je skracenica za eta, koja se koristi za predstavljanje toplotne efikasnosti toplotnog motora. Motor 325e je imao duži hod od verzije 325i, sa restriktivnijom glavom, četiri ležaja umesto sedam, i oprugama sa jednim ventilom (umesto dvostrukih opruga koje koristi verzija 325i). Za verzije bez katalizatora, motor 325e je proizveo 90 kV (121 KS) pri 4250 o / min i 240 Nm (177 lbf⋅ft) pri 3250 o / min. Poređenja radi, maksimalni obrtni moment za 325i motor bio je 215 Nm (159 lb⋅ft) na 4000 o / min. Ažuriranje serije 2 iz 1987. godine povećalo je 320i na 95 kV (127 KS) i 325i na 125 kV (168 KS) i poboljšalo ekonomičnost goriva.

Motor iz BMW M21 koji se koristi u modelima 324d i 324td Godine 1983. 324td je otkriven na IAA, u Njemačkoj. Motor M21 koristio je Garrett turbopunjač (bez intercoolera). Motor ima kapacitet od 2.443 cc (149 cu in) i koristi mehaničko ubrizgavanje goriva. Godine 1985. BMW je predstavio 324d, verziju sa prirodnim usisavanjem istog M21 motora, koji je bio popularan u zemljama sa visokim porezom na motorna vozila. Godine 1987. korištena je elektronski kontrolirana pumpa za gorivo koja je povećala snagu za 10 Nm (7 lb⋅ft). Unapredjeni motor ima manji turbopunjač.

Ukupno je bilo na raspolaganju 6 tipova menjača za različite verzije modela E30: četiri manuelna i dva automatska.

Jedna od karakteristika koja je dodala udobnosti modela E30 bila je amortizacija. Prednji MacPherson podupirači i zadnje polu-prateće rukohvat su bili kompaktni raspored koji je ostavio mnogo kabine i prostora za prtljag za ukupnu veličinu automobila. Polu-prateće ruke su kritikovane zbog promene nagiba, koje su posledica geometriji vešanja, što dovodi do težeg upravljanja u teškim situacijama u skretanju (kao što su trke i autokros). Ipak, recenzije su pohvalile rukovanje E30. U BMW Z1 kabrioletu korišćena je proširena verzija prednjeg vešanja E30 i pogonska jedinica E30 325i. BMW Z3 i BMW Compact (E36 / 5) zadnje suspenzije su takođe veoma slične modelu E30, ali koriste petostruka čvorišta. BMW M Coupe sa Z3 koristi proširenu verziju istog zadnjeg polu-pratećeg nosača.

Raspon modela u Sjedinjenim Državama se sastojao od sledećeg:

  • 318i (1984-1985 koristeći M10 motor, zatim 1991 koristeći M42 motor)
  • 318is (1991 isključivo)
  • 325, 325e i 325es
  • 325i, 325is (1987-1991 isključivo)
  • 325ix (1988-1991 isključivo)

Osnovna karakteristika BMW E30 modela proizvedenih za severnoameričko tržište 1984.-1987. su izduženi prednji i zadnji aluminiumski branici.

Godine 1988, anodizirani aluminiumski branici za severnoameričko tržište su skraćeni revizijom poklopca / punila i skraćivanjem amortizera. Godine 1989. (opet, za Severnu Ameriku) aluminiumski branici su zamenjeni kraćim plastičnim odbojnicima u boji tela.

M3 je koristio proširenu i jako redizajniranu varijantu kupe karoserije, tako da M3 deli samo nekoliko dijelova karoserije s drugim E30 modelima. Vešanje M3 se također značajno razlikuje od standardnih modela E30, uključujući i točkove sa 5 šrafova.

Alpina C1, C2, B3 i B6 modeli su svi bili bazirani na modelu E30.

E30 M3 je imao veoma uspešnu karijeru medju Touring trkačkim automobilima. E30 ostaje popularan automobil za trke i trkačke serije E30 se vode u Sjedinjenim Državama, Australiji i Novom Zelandu.

Коментари

Постави коментар

Opel Omega

Слика
Opel omega je automobil više srednje klase nemačkog proizvođača automobila  Opela , koji se proizvodio u dve generacije između 1986. i 2003. godine. Prva generacija, omega A (1986–1994), koja je nasledila  Opel rekord , proglašena je najboljim  evropskim automobilom  1987. godine  [1] . Druga generacija, omega B u proizvodnji se zadržala od 1994. do 2003. godine. Opel omega se proizvodila u dve varijante, kao limuzina i karavan. U  Ujedinjenom Kraljevstvu , omega A je bila prodavana kao druga generacija Voksol čarltona, kao i omega B generacija Voksol omega. Omega je takođe bila proizvođena i prodavana u  Brazilu  kao Ševrolet omega i suprema (karavan), ali se ovo ime sada koristi za uvozne Holden komodore. Sa drugom oznakom omega B MV6 je takođe prodavana i u Severnoj Americi pod imenom Kadilak katera. Opel omega varijanta A se proizvodio od 1986. do 1994. sa gamom motora koja je počinjala sa  benzinskim  1,8L sa 82...
Прикажи све

Opel Manta

Слика
Opel manta   je automobil srednje klase nemačkog proizvođača automobila   Opela , koji se proizvodio u dve generacije od 1970. do 1988. godine. Ovaj model je delio istu tehničku osnovu sa   Opel askonom , ali je bio namenjen različitoj grupi kupaca. Dok je askona bila udoban porodični automobil ili kompaktni karavan, manta je bila dinamičan sportski kupe. Na tržištu se pozicionirala kao vozilo koje je odgovaralo na nove zahteve – negde između klasičnog kupea i tradicionalne limuzine. Proizvedene su dve serije ovog automobila: Manta A proizvodila se od 1970. do 1975. godine. Manta B se u proizvodnji zadržala od 1975. do 1988. godine. Opel manta A (1970–1975) Početni model iz linije manti bila je 1,2-litarska verzija sa 60 KS predstavljena 1972. godine. Manta GT/E imala je premijeru 1973. godine s 1,9-litarskim S motorom i Bošovim L-džetronikom. Imao je snagu od 105 KS. U ponudi su bili 1,6-litarski motori sa 68 i 80 KS i 1,9-litarski S motor koji je došao sa sp...
Прикажи све

Zastava 128

Слика
Zastava 128 (poznata kao „Osmica“) je mali porodični  auto ,  jugoslovenska  verzija automobila „Fiata 128“. Saradnja između Fiata i Zastave na modelu „128“ otpočela je 1971. godine kada je Zastava počela sa proizvodnjom modela „101“, koji je bio izmenjena varijanta modela „128“. Kada je 1980. godine Fiat odlučio da prekine proizvodnju modela „128“ ponudio je Zastavi da ona nastavi sa njegovom proizvodnjom, što je prihvaćeno i proizvodnja je otpočela 15. maja 1980. godine. Zastava 128 se izrađivala u verziji sa četvoro vrata i sa motorima od 1,1 i 1,3 litre od 55 i 65 KS. Do kraja proizvodnje 128-ice, krajem 2003. godine, iz fabrike je izašlo preko 230.000 primeraka. Najveći broj izvezenih modela (preko 88.000) je završio u  Kairu , pa se za Egipat može reći da je zemlja sa najvećim brojem „Osmica“ na svetu .    Benzinski motor Tip Radna zapremina Snaga Obrtni moment Maksimalna brzina Komb. potrošnja 128 Skala 55 1.116 cm 3 40.5...
Прикажи све