Opel Omega

Opel omega je automobil više srednje klase nemačkog proizvođača automobila Opela, koji se proizvodio u dve generacije između 1986. i 2003. godine. Prva generacija, omega A (1986–1994), koja je nasledila Opel rekord, proglašena je najboljim evropskim automobilom 1987. godine ^[1]. Druga generacija, omega B u proizvodnji se zadržala od 1994. do 2003. godine. Opel omega se proizvodila u dve varijante, kao limuzina i karavan.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, omega A je bila prodavana kao druga generacija Voksol čarltona, kao i omega B generacija Voksol omega. Omega je takođe bila proizvođena i prodavana u Brazilu kao Ševrolet omega i suprema (karavan), ali se ovo ime sada koristi za uvozne Holden komodore. Sa drugom oznakom omega B MV6 je takođe prodavana i u Severnoj Americi pod imenom Kadilak katera.

Opel omega varijanta A se proizvodio od 1986. do 1994. sa gamom motora koja je počinjala sa benzinskim 1,8L sa 82 KS, a na vrhu ponude je bio 3.0 24V motor koji je imao 204 KS. Oprema na ovom modelu je bila sa oznakama LS, GL, CD i dijamant. Maloserijske varijacije Opel omege A su imale 3.0 motor koji je razvijao 230KS sa nazivom „Evo 500“, zatim irmišer 4000 sa motorom od 4,0L, a najjača varijanta je bila Opel omega lotus sa V6 motorom zapremine 3,6L bi-turbo koja je razvijala 377KS i u to doba postizala neverovatnih 287 km/h ^[2].

U poređenju sa rekordom, omega je tehnološki bila modernija. Najviše u segmentu elektronike: ABS, centralni kompjuter (koji je prikazivao trenutnu potrošnju goriva i brzinu kretanja), klima uređaj i moderan LCD displej (dostupan u nekim verzijama 1987. ali izbačen 1991). Omega je dolazila sa sistemom za samo-dijagnozu kvarova (koja je danas standardna oprema kod svih automobila), čiji su izveštaji mogli biti pročitani kod autorizovanog servisa.

Lotus omega je verzija visokih performansi napravljena u saradnji sa Lotusom 1989. godine. Auto je nazvan Lotus omega ili Lotus čarlton, u zavisnosti gde se model prodavao. Automobil je bio pravljen od mnogih delova GM dobavljača i proizvođača delova. Motor je bio 3,6 litara 24 ventila, koji je predat Lotusu na fino podešavanje. Lotus je dodao ojačano i veće kolenasto vratilo. Zajedno sa vodenim hlađenjem interkulera instalirana su dva Garrett T25 turbopunjača. Raspored motora je takođe promenjen u AC Delco tip (isti sistem kao i Lotus Esprita). Rezultat je bio motor koji je razvijao 377 KS, uparen sa menjačem od Ševrolet korvete ZR1.

Fabričke gume proizvedene od Gudjera i mogle su se prepoznati po malom grčkom slovu Ω (Omega) sa strane. Ovo je bilo potrebno zato što je ovaj automobil mogao dostići brzinu od 280 do 300 km/h. Auto težak 1663 kilograma, ubrzavao je od 0 do 100 km/h za 5.2 sekundi, od 0 do 160 km/h za 11.5 sekundi. Poređenja radi, takođe legendarna „alpina B10 BiTurbo“ je do stotke ubrzvala za 5,6 sekundi, dok su „mercedesu 500E“ bile potrebne čak 6,2 sekunde.

Enterijer je krasila tamna Konolei koža, i nosila je malu oznaku „Lotus Omega Limited Edition“, prateći četvorocifreni broj, koji počinje sa 0. Broj posle nule 0 je bio broj proizvedenog modela. Ukupno 950 automobila je bilo napravljeno, od 1100 automobila koji su bili planirani za proizvodnju. Proizvodnja je prekinuta decembra 1992. posle 907 primeraka, zbog slabije potražnje od očekivane. Kako bih se postglo na popularnosti, nekoliko automobila je bilo poklonjeno poznatim ličnostima. Ono što Opel nije uzeo u ozir je to da je taj automobil bio jedan od najjačih automobila sa četvora vrata (velikih, porodičnih automobila sportskih performansi) ikada napravljenih ^[3].